Fabrička podešavanja

3
325
NTS FOOD DOO

Čudna smo nacija, oslikava nas medijska manipulacija. Plaćena je doktorska disertacija, strah i trepet sprovodi se kao racija. Medicinski holokaust, mito i korupcija, poskupljenja erupcija. Jeftina nam koža, al’ nam sve ostalo skupo, ekonomski na dnu lestvice i udišemo kancerogene čestice. Decu lečimo sms-om, dičimo se privrednim pms-om. U narodu vlada paranoja, ne vrednuje se domaći uzgoj, u glavi ono što se mozak zvalo, sve je nestalo, ostalo je čorbe malo. U glavama promaja duva, nešto nam se gadno kuva, dok se politika i u sport meša, kladionica se puni keša. Sve to u džepove nečije staje, večito pitanje: šta je starije – koka ili jaje?


Poslovica sve manje znamo, ali zato svaki rijaliti ispratimo pomno, budžet nam u minusu, ali to za nas nije kobno. Važno nam je da vodimo tuđe živote, da trpimo bolove i silikone zbog lepote. Važno nam je i to da komšiji lipše krava, da se najbliži ogovara, da uživamo u lovačke priče, da omalovavažavamo ono čime se drugi diče. Hrabri smo u komentaru i za svaku vlast kritiku imamo, da predložimo ideje svoje nemamo, samo osuđujemo a decenijama dremamo.

Oni koji su na vlasti na prethodnu opletu drvlje i kamenje, a smeće u dvorištu svome nastavljaju da talože, nema veze kao i prethodnima i njima se može. U krst se kunemo i slave slavimo, a za materijalnim balavimo. Sujeta i podmuklost u nama teče, krademo i otimamo tuđe kada padne veče. Narod smo nebeski, a nema nas za pod jednu šljivu, na selima nema ko da obradi njivu. Unuci i praunuci maternji jezik van Srbije uče, dok starac u sam u kući jauče. Došlo je vreme da se i na grob odveze sam, dok mu unuci dođu prolazi još jedan dan.

Fabrike na televiziji rađaju se svakog dana, od hrane ostadoše sendviči i iz zamrzivača od prošle godine posna sarma. Rodoljubu svakom se srce slama, kada pojača folk muziku nastade drama. Svaka nova pesma i svaki novi stih, na mozgu novi plik. Pred pucanjem je još malo, koliko je gluposti samo u njega stalo. Doza raspoloženja na ivici srama, razlila se ko u snovima boja plava.

Svakog jutra počinje ti isto novi dan, nemaš ni mačke ni kučeta, ali ti sve možeš sam. Navikao si da budeš gazda u četiri zida, pseći život sve dok ne izađeš i budeš nečija čigra. Mišljenja menjaš po miljeu, emotivno se gasiš u umnom negližeu.
Potrebno ti je fabričko podešavanje, ma potrebna ti je tabula rasa, potrebno je sve iznova, bez definicije ti je moždana masa. Sada hoćeš novi život, a ipak se rado sećaš rata, detinjstvo ti je pokojno ne znaš više ko su Alan Ford, Miki Maus, Mogli i Hijavata. Prokleti smo i danas zbog politike udara brat na brata, Bože, pomozi nam jer propast ovu niko ne shvata.
A sada lagano restartuj istrošene umove naše, svi smo previše pametni a pamet našoj glavi ne paše!

3 KOMENTARA

  1. Bravo Predraze, odlicno napisano.
    Hajde napisi nesto direktno o Negotinu i okolini u slicnom stilu.
    Ja nazalost ne umem tako dobro kao ti.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo napišite Vaš komentar
Molimo Vas da unesete Vaše ime