U galeriji Todorčetovog konaka, narednih mesec dana, Negotinci će moći da uživaju u izložbi “Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu”, autorke Aleksandre Savić, višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja.

Izložba “Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu”

Možda niste znali ali čuveni Betoven je tražio da mu svakodnevno služe kafu skuvanu od tačno 60 zrna ove neverovatne biljke. Kafa je u nekim zemljama smatrana afrodizijakom, u nekim hranom, negde lekom, a kao napitak crne “đavolje” boje bila je i zabranjivana u Evropi sve dok je u 16.veku nije dozvolio papa Klije.

Priča o kafi stara je 15 vekova, ali je i dalje intrigantna i nedovoljno poznata. Ona je kulturološki fenomen koji ne poznaje granice, a koja je pronađena sasvim slučajno zahvaljujući – kozama.

Kafa se, naravno, kasnije širila zahvaljujući čoveku po svetu, inače bi ostala i dalje da raste samo u Africi. Prešla je na Arabijsko poluostrvo u Jemen odakle se iz luke Moka brodovima i u to vreme trgovinom, u srednjem veku, proširila po svetu, gde su Holanđani i Francuzi imali izuzetno značajnu ulogu. I na taj način je osvojila svet, i Severnu i Južnu Ameriku, i Aziju i danas se ona zaista gaji u tropskom pojasu”, pripoveda priču o kafi autorka izložbe Aleksandra Savić.


U svetu postoji preko 140 vrsta kafe, a mnoge su i neistražene. Među zanimljive spadaju i činjenice da se svakoga dana popije barem 2,5 milijardi šoljica kafe, godišnje i preko 400 milijardi šoljica, što je ravno količini vode koja za pola sata protekne rekom Misisipi.

Kako smo saznali na ovoj zanimljivoj izložbi, kafa se prilikom sipanja u šoljicu ne puni do vrha, već samo do dve trećine. Pritom se sipa u unapred zagrejane šoljice. Čak 68 odsto ljudi kafu popije u prvih sat vremena od buđenja, a 57 odsto je sladi šećerom.

Ono što je interesantno za Srbiju to je da se kafa počev od Beograda pila od ranog 16.veka, od 1522. godine. Kada su Turci krenuli da osvajaju Evropu tada su otvorili i prvu kafedžinicu u Evropi, na Dorćolu u Beogradu. I to je ta prva kafana. Tek 20 godina kasnije je otvorena kafana u Istanbulu. Znači, mi smo čak i pre samih Turaka, na neki način, već imali kafu kao napitak i od tada je kafa sa nama”, kaže Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja.

Izloženi uzorci sa ekskluzivnih plantaža kafe širom sveta


Na izložbi u Todorčetovom konaku predstavljene su sadnice biljke kafa, modeli ploda i semena kafe, ali i uzorci sa ekskluzivnih plantaža širom sveta od Etiopija, preko Jemena, Gvatemale, Meksika do Nepala, Vijetnama, Brazila i Indije.

Izložena je čak i azijska cibetka koja se hrani plodovima kafe, idejni “tvorac” najskuplje kafe na svetu, zvane kopi luvak. Tu su i šoljice za kafu koje jasno govore o svakodnevnim ritualima ispijanja kafe širom sveta.

Priča o kafi je i priča o hemiji. Zrno kafe ima preko hiljadu različitih hemijskih supstanci. Najpoznatiji je kofein, koji je u stvari alkaloid, jedna blaga droga mogli bi da kažemo, koja nas drži budnim i koja ima zaista i jedan pozitivan utisak na ljudski organizam, a može da ima i negativan jer nas i drži budnim i pojačava lupanje srca”, dodaje autorka izložbe.

Kulturološki fenomen kafe

Priča o kafi, nije samo priča o hemiji, već i priča o istoriji, etnologiji, kulturi, biologiji... Sama izložba koncipirana je upravo na temeljima otkrića ove biljke, njenog istorijskog putovanja po svetu, o svim aspektima koje kafa ima kao kulturološki fenomen, ali ne i o načinima pripreme, jer, smatra autorka, svako bi trebalo da kafu pije onako kako mu prija.

Malo je poznato da je kafa jedan od najznačajnijih trgovinskih proizvoda na svetu, odmah posle nafte. Proizvodnja kafe u svetu danas je povezana i sa mnogim tabu-temama, kao što su socijalna nejednakost, izrabljivanje jeftine radne snage, kao i degradacija biodiverziteta sečenjem tropskih šuma zbog širenja plantaža kafe.

“Muzej Krajine ima dobru saradnju sa institucijama kulture u regionu, ali nas raduje i saradnja sa Prirodnjačkim muzejom, sa kojim smo već sarađivali i čijih smo nekoliko izložbi prikazali u našem prostoru”, kaže Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine, koji je, kao dobar domaćin, sve svoje goste rado služio i kafom, koju u Srbiji nazivamo crnom, domaćom, turskom, ali je svakako naša već 15 vekova.

Kafa - tradicionalno posluženje

foto: Suzana M.Jovanović

Dodaj komentar

Molimo Vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija portala EAST SIDE zadržava pravo da - ukoliko ih proceni kao neumesne - ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije EAST SIDE kao i bilo kakvu pretnju, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj. Linkove ka drugim sajtovima ne objavljujemo. EAST SIDE nema nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za njihovo objavljivanje. Redakcija ne odgovara za stavove čitalaca iznesene u komentarima. Vaš komentar može sadržati najviše 1.000 pojedinačnih karaktera i smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Sigurnosni kod
Osveži

Komentari  

110 # Muzej Krajine 04-07-2017 09:56
Izložba je plod višemesečnog rada i ozbiljnog istraživanja Aleksandre Savić, višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Izazvala je veliku pažnju javnosti kada je pre par meseci otvorena u Beogradu. Ugledne novine i TV stanice izveštavale su o ovom dogadjaju.
Negotin je prvo mesto u Srbiji gde izložba gostuje posle Beograda, a potom se seli u Zaječar. Rezultati istraživanja prezentovani su na savremen način. Ponosni smo zbog saradnje sa Prirodnjačkim muzejom.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
71 # miki konj 29-06-2017 14:00
da vi kaze cika velja,ladno pivce uz stare pesme juznog vetra i ne mislis na nista,ima kemali semsa opasne pesme...
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
122 # Aca 24-06-2017 19:31
Jel Grand ili Don. Trebali ste da ubacite i sa šlagom a možda postanete i kafić i ovako ničemu ne služite.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
17 # Ganje 03-07-2017 20:37
Bravo za muzej! Ozbiljna izlozba koja prevazilazi granice provincije.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
04 # Zivojin 03-07-2017 20:36
Jok, Bonito.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
05 # Johny 03-07-2017 20:33
Cemu li ti sluzis, dusebriznice?
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
112 # Goran 24-06-2017 19:29
Budalaština. Na šta se ovaj Konak i Muzej sveo.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
16 # Johny 03-07-2017 20:34
Pokusava da edukuje takve kao ti.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
121 # Vlada 24-06-2017 19:28
Koja glupost. Lepljeni panoi sa obaveštenjima o kafi i slikama sa vikipedije. Uz to na donjoj slici, devojčica dobija kafu. Gde li je pamet ovima iz Muzeja. Stvarno jaka izložba.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
15 # Johny 03-07-2017 20:32
Devojcica babi nosila kahvu.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
204 # Boban 19-06-2017 13:16
Ja pomislio Tekijanka ili Idea kad ono Todorčetov konak. Sve je manje razilke između supermarketa i muzeja. Na žalost!
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
15 # Johny 03-07-2017 20:35
Kad ono Market 18.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
313 # Zlatko 20-06-2017 11:34
Boze, Bobaneee!!!
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
JSN Decor template designed by JoomlaShine.com