Problem je rešiv, ali je potrebna sinergija svih

0
700
NTS FOOD DOO

U nastavku podizanja svesti o problemima napuštenih životinja, razgovarali smo sa ljudima iz udruženja “Belka” iz Majdanpeka.

FOTO: “Belka”, fb profil udruženja

O udruženju “Belka”, kako je nastalo i kako funkcioniše.

Udruženje se od samog osnivanja kao i što sam naziv kaže posvetilo borbi za prava životinja. Uvideli smo da su Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu izuzetno dobri ali da se ne poštuju i ne sprovode. Kao i sad, ukazivali smo nadležnima u opštini Majdanpek, a i u Ministarstvu poljoprivrede i Upravi za veterinu na brojna kršenja zakona i pravilnika. Pošto je plan od samog početka bio da ne prihvatamo donacije, molimo za novac (jer smatramo da opština izdvaja sasvim dovoljno srestava za ovu namenu). Udruženje tekući račun otvara tek 2016. zbog konkursa raspodele sredstava nevladinim organizacijama od strane opštine Majdanpek, te smo hteli da pomognemo u rešavanju problema napuštenih životinja s’obzirom da u tom trenutku opština nije imala ugovor ni sa jednom zoohigijenskom službom. Finansiramo se tako što ljubitelji izdvajaju skromne cifre pa kad sakupimo dovoljno za sterilizaciju sterilišemo prioritetnu ženku (onu koja se kotila više puta, oko koje se formiraju čopori, kako bi sprečili potencijalne ujede jer su psi u čoporu razdražljivi a i kako kujica ne bi kasnije nekog ujela braneći štence). Isto je i sa lečenjem pasa. Osnivanjem udruženja smo postigli to da nas nadležni iz opštine malo ozbiljnije shvataju iako Zakon o dobrobiti životinja nalaže međusobnu saradnju i između ”običnih” građana i lokalnih samouprava kada je u pitanju zaštita životinja. Jedina prednost udruženja je ta što možete da konkurišete za određena sredstva jer vas nadležni po ostalim pitanjima tretiraju kao i obične građane. “, navode u ovom udruženju.

Javna nabavka je poništena uz poštovanje Zakona.

“Poništenje javne nabavke je apsolutno zakonsko postupanje od strane opštine Negotin. U februaru ove godine je doneta ”Uredba o načinu i uslovima za otpočinjanje obavljanja komunalne delatnosti” po kojoj lokalna samouprava može da sklopi ugovor jedino sa zoohigijenskom službom koja ima prihvatilište na teritoriji te ili susedne opštine. Bitno je napomenuti da je udruženje “Belka” i ranije slalo ukazivanja na uočene nepravilnosti u ranijim javnim nabavkama gde je angažovana „Avenija MB” koja nema ovlašćenja za obavljanje delatnosti zoohigijene i koja je za učešće na tenderima prilagala nevalidnu dokumentaciju, te su i te javne navke morale da budu obustavljene ali je ipak sklapan ugovor sa njima.”, kažu u udruženju “Belka”.

Problemi su u Srbiji slični svuda.

Kako u našem okrugu tako je i u ostatku Srbije problem što lokalne samouprave rešavaju posledice a ne uzrok i ta praksa i dalje traje. Umesto da se sankcionišu nesavesni vlasnici koji konstatno izbacuju pse, posvećuje se pažnja hvatanju i sterilizaciji pasa sa ulica (od čega se mali deo stvarno i steriliše), tako da dok je tako teško da će biti vidljivih rezultata. Zakon jasno propisuje obavezu vlasnika da spreči neželjeno potomstvo svog ljubica te lokalne samouprave kroz Program rešavanja problema brojnosti napuštenih životinja može da propiše kazne za vlasnike koji ne sterilišu svoje ljubimce, propiše da jedino registrovane odgajivačnice uz strogi nadzor mogu da ”budu pošteđeni sterilizacije”. Jedino sterilizacije ”od vrata do vrata” mogu da daju rezultate a za to svaka lokalna samouprava ima sredstava što se vidi iz višegodišnjeg angažovanja raznih službi za čije su usluge izdvajane milionske cifre.”, navode u udruženju.

FOTO: “Belka”, fb profil udruženja

Potrebna je promena svesti.

Većina ljudi na napuštene životinje, ili kako ih oni nazivaju pse lutalice, gleda kao na najveću opasnost po decu i ljude što je apsolutno netačno. Ne postoje agresivni psi već je takvo njihovo ponašanje isprovocirano, uslovljeno neadekvatnim ponašanjem ljudi. Uprkos brojnim pokušajima da im se objasni, ljudi ne žele da shvate da psi na ulicama nisu svojom krivicom, da su za to krive nadležni koji problem ne rešavaju adekvatno. Za sve ove godine još nisam video da oni koji ne vole pse, plaše ih se okrive nadležne, pišu im, već se konstatno okrivljuju sami psi i oni koji ih štite. Nerazumljivo da ljudi ne žele da shvate da je kao i onima kojima smetaju psi i ljubiteljima cilj da psi ne budu na ulicama. Svakodnevno se susrećemo sa rečenicama: ”Vodite ih kući”,”Više volite pse nego ljude”, čak i pretnjama trovanjem i nama i psima. Iz iskustva znam da je jako teško edukacijama objasniti ljudima ko je u celoj priči kriv, šta su zakonske obaveze vlasnika i opština. Ljudima je jednostavno lakše da svoje nezadovoljstvo iskale na psima te zato smatram da udruženja i građani koji vole životinje jedino kroz edukaciju dece mogu dopreti do roditelja, baka, deka i ostalih koji iz nekog razloga ne žele da budu rešenje već su deo problema.“, objašnjavaju u ovom udruženju za zaštitu životinja.

Prihvatilišta su samo deo rešenja.

Zakon o veterinarstvu kroz član 46 i Zakon o dobrobiti životinja kroz član 66 uređuju pitanja nosioca prikupljanja smeštaja i postupanja sa napuštenim životinjama – psima i mačkama kao i način i uslove za vršenje tih poslova. S tim u vezi, lokalne samuprave su nosioci obaveze. Na osnovu dužnosti proisteklih iz navedenih zakona i u Zakonu o komunalnim deletnostima kroz član 2. tačka 14. i u Zakonu o lokalnoj samoupravi (Sl.glasnik RS, broj 129/07 i 83/14) kroz član 20. stav 1. tačke 5,11,26. i 28. propisana je ova dužnost. Iz svega gore navedenog proizilazi da je obaveza lokalnih samouprava da imaju svoje prihvatilište i službu zoohigijene, da je sklapanje ugovora sa trećim licima zanemarivanje svojih zakonskih obaveza što je svojim preporukama određenim lokalnim samoupravama potvrdio i donedavni Zaštitinik građana, Saša Janković. Međutim, sama izgradnja prihvatilišta ne znači apsolutno ništa dok se kao što sam već naveo ne sankcionišu nesavesni vlasnici i ozbiljno pristupi sterilizacijama vlasničkih pasa u celoj opštini. Izgradnja prihvatilišta je svakako značajan korak u ostvarivanju zakonskih obaveza opštine i rešavanju problema brojnosti napuštenih životinja, ali paralelno treba raditi i na svemu gore spomenutom. Prihvatilišta širom Srbije su sinonim za logore, te je funkcionisanje prihvatilišta izuzetno ozbiljna stvar, s obzirom na tu činjenicu, svaka opština mora da se ozbiljno posveti toj temi u čemu ćemo rado pomoći.“, kažu u majdanpečkom udruženju “Belka”.

Saradnja udruženja je ključna.

Upravo je bliža saradnja između udruženja ono što nedostaje. Da ne bude zabune, udruženja sarađuju i podržavaju se međusobno, ali neko se trudi manje neko više, neko zna manje neko više, neki su uslovljeni gubitkom posla, boje se za nekog svog (posebno oni iz manjh sredina), te ta saradnja baš ne daje očekivane rezultate. Na primeru “Avenije MB” i činčila se videlo da imamo kapacitete i da možemo da se okupimo oko istih ciljeva te se nadam da ćemo u budućnosti svi zajedno rešiti svaki problem.“, ističu u ovom udruženju.

Moguće je rešenje problema.

Pored gorenavedenih problema jedan od bitnijih je i to što nadležne službe ne reaguju adekvatno na brojne prijave, zahteve, tužbe i ostalo.Upravo oni koji su zaduženi za poštovanje i sprovođenje Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o veterinarstvu žmure na sve što se dešava i uz lokalne samouprave i nesavesne vlasnike predstavljaju kočnicu za rešavanje problema. Ukoliko bi na teritoriji opštine postojalo prihvatilište, postojao adekvatan Program rešavanja brojnosti napuštenih životinja, saradnja između lokalane samouprave i udruženja, svih ljubitelja životinja i građana, kroz 2 do 3 godine možete imati gotovo apsolutnu kontrolu nad brojnošću životinja na ulicama. Glavno je pitanje odgovara li to nadležnima?“, zaključuju u udruženju “Belka”.