Promovisana knjiga Miloša Kovića u Narodnoj biblioteci u Negotinu

0
573
NTS FOOD DOO

Sinoć je u sali dečijeg odeljenja Narodne biblioteke „Dositej Novaković“ održana promocija knjige „Srbi 1903-1914: Istorija ideja“ autora Miloša Kovića, istoričara.

Takođe istoričar, Predrag Marković, prvi je dao sud o ovoj knjizi.

Ovo je jedna dragocena knjiga po formatu, u njoj se govori o velikim temema, o kojima se kod nas retko piše. Knjiga se sastoji iz dva dela. Prvi deo se bavi biografijama važnih ljudi tog doba, kao što su Đorđe Stanojević, Mika Alas, Mihajlo Pupin, Slobodan Jovanović, Slobodan Novaković, Nikola Tesla, itd. Drugi deo knjige bavi se upravo idejama, koje su se, ili utemeljivale ili dodatno razvijale u tom periodu, kao što su demokratija, nacionalizam, jugoslovenstvo, liberalizam, feminizam. Ljudi u javnom životu su tad bili vizionari, danas nažalost takvih ljudi nema uopšte ili su veoma retkidodao je Predrag Marković.

Prisutnima se obratio i sam autor knjige Miloš Ković.

Moramo znati ko su bili naši preci, šta su oni činili. Ova knjiga je jedna rekonstrukcija ideja tog doba. To je jedna vrsta istorije ideja, leksikona. Na njoj je radilo 22 stručnjaka, od akademika do doktoranata. Mislim da su nam potrebni osvrti na ovakva vremena. Ovo je bilo jedno pravo zlatno doba srpske istorije. Mi smo imali veliki prirodni priraštaj, ali se i veliki broj ljudi doselio u Srbiju tada, upravo zbog kvaliteta i načina života, a prevashodno zbog sloboda u našem društvu toga doba“ istakao je Miloš Ković.

Na kraju je govorio i Zoran Hamović, glavni urednik izdavačke kuće „Clio“, koja je priredila ovo izdanje.

Tu smo da damo podršku onima koji misle o budućnosti. Sveprisutna globalizacija, čije je srce internet, ima kao i sve u životu, dve strane, lice i naličje. I dok dosta toga možemo saznati upravo zahvaljući ovom fenomenu, mislim da bi ipak trebalo da oživimo jednu kulturu čitanja u našem društvu. Ova je knjiga koja vraća na razmišljanje, na jedno kritičko razmišljanje. To je jedan udžbenik politike uzoranaveo je Zoran Hamović.

Nakon završenih uvodnih iskaza o knjizi, usledila je kraća diskusija o monogobrojnim problemima kojima se bavi srpska istorija, što na mikroplanu, što šire.