Zemlja na Balkanu

2
934
NTS FOOD DOO

Ovo je priča o zemlji bez snova, gde je bitno šta voziš i koliko ti leži dnevno lova. Gde pastir je jedan, a ovaca puno, gde život trošiš veliki kao zrno.

Foto: Ilustracija

Gde poverenja nemaš ni u najbližeg svog, gde kad imaš love tada si Bog. Gde svaki manji grad sablasno izgleda, gde voleti hoćeš a voleti ti se ne da! Gde muzika gubi svaki smisao, gde je folkere kič inspirisao. Gde pandur svoju „titulu“ stvara…po džepu poštenog rekorde obara. Gde moral ne postoji i gde svako svakog ogovara, za posao i karijeru, sendvič, dopunu i eventualno malo para. Način za samoostvarenjem se ne bira, sve sama kopilad strasti i nemira. Tamo gde je on navuko kravatu, a nju je kupio zabivši nož u ledja rođenom bratu. Ovo je priča o zemlji gde i đavo od stida pocrveni, tamo gde postoje dva sloja ljudi, oni koje pohlepni pastiri vode, a i oni drugi koji neistomišljenike uhode. Gde zakon važi za one bez kravata, dok najskuplja kola voze sinovi nabudženih mama i tata. Zemlja u kojoj sve ide preko veze – veze nemaš… Uh, baš ti je bezveze.
Zemlja u kojoj ulaziš svuda preko reda, samo kaži ko ti ćale i nema problema. Od opijata zenica ti bleda, padeže ne poznaješ a glavni si čovek u zavođenju mira i reda. Kravata ti dobro stoji i ako vrata nemaš, svaka druga reč ti je „znači“ a već na treću pesnicu spremaš. Tvoj odgovor je sila jer ti drugačije ne znaš, pljuješ po sirotinji i ako mozga nemaš. Priča o zemlji u kojoj na vrhu praziluk viri, i taj se opojan miris sada svuda širi. Ili si običan smrtnik ili masa mišića, ili ti u džepu zlata ili dinara sića. Zemlja boli i slabića, zemlja u kojoj siromašni plaćaju skupa pića. Skupo ti gorivo ali nešto mora leraš, plata ako bude biće, ti se na posao spremaš. Ovo je priča u kojoj se malo ko smeje, tuga je prisutna a kajmak sa vrha onaj u skupom odelu nabere. Tamo gde su sela izumrla, tamo gde je ljubav nestala, tamo gde je pesma bez gitare i klavira… Tamo gde se samo šund svira. Tamo gde je kulturno dešavanje protest, aj Jovo nanovo, ajde Jovo opet. Mesto gde se pozorišta gase, gde zaživeše programi za široke narodne mase. Tamo negde u zemlji rijalitija, Grandovaca i Maldiva u mišiju rupu pametan se skriva. Tamo gde je ponos vrteti se na šipki a sramota diplomu uz CV priložiti. Tamo negde u zemlji gde nema mora, gde se radi bez iznemoglosti i gde nema odmora…
Baš u toj zemlji, gde pismenost ne znači puno, gde ovcama ostade još malo runo. Gde se čak i kože ovaca guli, tamo gde pametan da nešto da kaže odmah se osudi. Tu na Balkanu gde devedesete još uvek kroče, tu gde se osećaš ko siroče. Gde u crkvi za tebe mesta nema, gužva je od novokomponovanih vernika išaranih srpstvom od pete do čela. Sada oni koji se krstiti do juče nisu znali, podižu crkve i po neki manastir mali. Tu u zemlji maloj prepunoj snobova, tu gde se samo čuje reč a ne sprovodi „obnova“, tuga se ponavlja i sveća pali za tebe jer si čovek „mali“.
Zemlja u kojoj štrajkače nazivaju budalama, gde specijalci maltretiraju svakog i kad ne pronađu ništa služe se glupim šalama. Tamo gde kredit za stan ne možeš da isplatiš za života dva, tamo gde je hulja porota, gde lekara da uzme novac pacijentu nije sramota. U zemlji tu baš na Balkanu, tu na rubu mračnih snova, živi jedan narod poput robova.
I ovaj recital ne može da potpuno opiše celokupno naše stanje, živimo skriveni kao da je vanredno stanje. Penzije praunuci troše jer plata nema već decenijama nas pustoše. Hiljadama milja od normalnog života smo daleko, životarimo kako smo tražili da nam diriguje neko. Frižideri prazni, ma nama je divota, upijamo šta nam se servira kao voditelj sa idiota.
Ovo je bila priča o zemlji bez snova, gde je bitno čiji si koje marke voziš kola. Gde pastir je jedan, a ovaca puno, gde više nema ni komada runo.